Домаћи пољопривредници на располагању имају још један циклус бесповратне помоћи Европске уније. У питању је ИПАРД III – Инструмент за претприступну помоћ руралном развоју, за који је ЕУ определила 288 милиона евра. О овој теми говорили су стручњаци Министарства пољопривреде и Управе за аграрна плаћања – у оквиру ЕУ павиљона, на 91. Међународном пољопривредном сајму пољопривреде у Новом Саду.
ИПАРД III је отпочео пролетос, јавним позивом за Меру 1 (Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава), а у наредних неколико недеља очекује се објављивање јавног позива за Меру 3. Циклус траје седам година, а током тог периода очекују се бројни јавни позиви.
Растко Ценић, самостални саветник у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, исцрпно је објаснио како функционишу Mере 1 и 3, које су њихове сличности и разлике. О Мери 4 говорила се је Марина Вујовић, виша саветница, док је Меру 7 представила Катарина Ђурић, такође самостална саветница у ресорном министарству. Важан допринос, поготово разјашњавајући недоумице одговарајући на питања публике, дао је Иван Егерић из Сектора за одобравање пројеката из Управе за аграрна плаћања.
Врсте инвестиција које се могу подржати различитим мерама; критеријуми које је потребно испунити да би се остварили услови за подршку; информације о максималном износу који може бити одобрен за дату инвестицију и колико средстава треба издвојити из сопствених извора; распоред јавних позива, улога саветодавне службе – неке су од тема о којима су стручњаци говорили.
Мера 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава
Намењена је примарним пољопривредним произвођачима са циљем повећања ефикасности, конкурентности и одрживости пољопривредне производње. Поред тога, циљ Мере 1 је да се пољопривредна газдинства ускладе са стандардима ЕУ у областима заштите животне средине, здравља и заштите биља и добробити животиња, као и да се јача положај пољопривредника у прехрамбеном ланцу и пружи подршка младим пољопривредницима.
Корисници ове мере су регистрована пољопривредна газдинства и то: физичка лица – носиоци породничних пољопривредних газдинстава, предузетници, привредна друштва и пољопривредне задруге, док су подржани сектори млека, меса, јаја, рибе, воћа, поврћа, грожђа, житарица и индустријског биља.
У оквиру Мере 1, корисник може захтевати подршку, без обзира на укупну вредност инвестиције, за прихватљиве трошкове од 20.000 до 1.000.000 евра. Укупна подршка коју један корисник може да оствари у оквиру ове мере у периоду спровођења ИПАРД III програма је 2.000.000 евра.
Мера 3 – Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства
Циљ ове мере јесте пружање бољег одговора прехрамбеног сектора на друштвене захтеве за храном која је здрава, безбедна и високе нутритивне вредности у складу са стандардима ЕУ. Такође, Мера 3 треба да помогне у решавању изазова насталих утицајем климатских промена подстицањем производње енергије из обновљивих извора и циркуларне економије. Део активности, у оквиру ове мере, допринеће јачању положаја пољопривредника у ланцу производње хране, подстичући их на удруживање у кратким тржишним ланцима и производњу производа са додатом вредношћу. Корисници ове мере су регистрована пољопривредна газдинства и то: предузетници, привредна друштва и задруге, док су подржани сектори прераде и маркетинга млека, меса, јаја, рибе, воћа, поврћа, грожђа, житарица и индустријског биља.
У оквиру Мере 3, корисник може захтевати подршку, без обзира на укупну вредност инвестиције, за прихватљиве трошкове од 20.000 евра до 1.300.000 евра. Укупна подршка коју један корисник може да оствари у оквиру ове мере у периоду спровођења ИПАРД III програма је 2.500.000 евра.
Мера 4 – Агро-еколошко-климатска мера и органска производња
Њен циљ је да подстакне пољопривредне произвођаче да заштите и побољшају животну средину на пољопривредним површинама којима управљају. У питању је мера која је новитет за домаће пољопривреднике, И која је још увек уз процесу акредитације. Очекује се да ће бити доступна наредне године, те да ће бити посебно занимљва пчеларима.
Општи циљ ове мере је допринос одрживом управљању природним ресурсима и прилагођавању климатским променама и њиховом ублажавању применом метода одрживе пољопривредне производње које превазилазе ниво заштите који је већ одређен националним прописима.
Мера 7 – Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања
Подршка је усмерена је на стварање нових могућности за запошљавање у руралним подручјима, повећање нивоа и обима доступности услуга, те побољшања квалитета живота у руралном подручју.
Корисници Мере 7 су: физичка лица – носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и имају активан статус; Предузетници и привредна друштва у рангу микро и малих правних лица, који су регистровани у АПР, у активном су статусу и имају седиште у руралном подручју. Подршка се односи на изградњу/реконструкцију и опремање објеката (укључујући набавку и/или опремање возила) за пружање непољопривредне делатности. Инвестиција у постројења и опрему за производњу енергије из обновљивих извора прихватљива је за финансирање само као саставни део пројекта у оквиру свих сектора.
Интензитет бесповратне подршке из јавних извора износи до 60% прихватљивих трошкова инвестиције, који може бити додатно увећан за 10 % за инвестиције младих пољопривредника и произвођача сертификованих органских производа, те додатно увећан за 10% за инвестиције које се односе на управљање отпадним водама и отпадом, коришћење енергије из обновљивих извора или инвестиције у циркуларну економију. Максимални интезитет подршке не може прећи 75%.
ИПАРД III – корак по корак до подстицајa
Бесповратна средства од великог су значаја за домаће пољопривреднике, стога ни њихово интересовање за ову тему не сплашњава. Тако су бројни посетиоци другог дана Пољопривредног сајма дошли у ЕУ павиљон на панел „Кораци до ИПАРД III подстицаја“.
Првенствено су појашњени конкретни кораци пријављивања и остваривања ИПАРД III подстицаја, а о томе су говорили стручњаци Министарства пољопривреде и Управе за аграрна плаћања – Растко Ценић, Радослава Ћирић, Дејан Церовина, Александра Милић.
„ИПАРД је заправо инструмент за претприступну помоћ руралном развоју, а Србија као држава која је у процесу приступања Европској унији има право на одређена средства како би достигла стандарде који постоје у ЕУ. ИПАРД се у нашој земљи спроводи од 2017. године, а нови програмски период ће се спроводити до 2027“, објаснио је Растко Ценић.
У односу на претходни циклус, за ИПАРД III су увећана средства; конкретно, ЕУ је сада определила 288 милиона евра, па ће уз допринос Србије, на располагању бити више од 500 милиона евра.
Поред актуелне три мере (М1, М3 и М7), планира се акредитација још три мере – 4, 5 и 6. За само подношење захтева за све мере, односно отворене позиве, задужена је Управа за аграрна плаћања, која у нашој земљи има улогу ИПАРД агенције, подсетио је Ценић.
Радослава Ћирић је истакла да је првенствено неопходно да сваки корисник буде регистрован у регистру пољопривредних газдинстава. Такође, постоји низ услова, који могу бити општи и специфични. Општи подразумевају услове попут подмирених пореских обавеза, док су специфични усмерени на врсту инвестиције и сектор у коме се улаже.
„Када је у питању пословни план, значајно смо га упростили у односу на ИПАРД II Једноставан пословни план се подноси за инвестиције до 100.000 евра, док се за оне изнад те суме подноси сложени пословни план“, објаснила је Ћирић.
Александра Милић је појаснила како функционише одобравање ИПАРД подстицаја:
„Корисник може поднети захтев за авансно плаћање или за коначну исплату. Захтев за авансно плаћање се пише у слободној форми, и уз њега се доставља и банкарска гаранција. Такође се проверава да ли корисник има дуговања ка министарству и да ли је банковни рачун у блокади.“
Што се тиче захтева за коначну исплату, Милић је упутила апел корисницима да поштују рокове.
Међутим, да би дошло до исплате новца кориснику, претходно контрола мора да утврди да су сви радови изведени по одобреном пројекту, односно контрола је веома важан сегмент читавог процеса – објаснио је Дејан Церовина, задужен за контролу на лицу места.
„Контрола на лицу места се најављује 48 сати највише, зато саветујемо да корисници увек некоме дају овлашћење, у случају да су из одређеног разлога одсутни када најавимо контролу. Овластите некога ко је детаљно упознат са оним чиме се бавите, како бисмо били што ефикаснији“, поручује Церовина.
ИПАРД из другог угла
Како би ИПАРД био представљен и са становишта корисника и консултантских кућа које им у овом процесу помажу, Министарство за европске интеграције организовало је и панел „ИПАРД из другог угла“. Своје виђење ИПАРД програма пренели су нам Јасмина Миљковић, шефица ИПАРД Управљачког тела, Ђорђе Мирковић из консултантске куће AgroSolutions Group, као и корисници програма Митар Деурић и Никола Котарац.
Јасмина Миљковић је сумирала резултате спровођења ИПАРД II програмског циклуса, као и процес реакредитације постојећих мера у оквиру новог програмског циклуса и најавила динамику акредитације три нове ИПАРД мере. Према њеним речима, очекује се да до краја ове године Европској комисији буду предати акредитациони пакети за Меру 4 – Агро-еколошко-климатска мера и органска производња и Меру 5 – Спровођење локалних стратегија руралног развоја (LEADER приступ). Мере ће корисницима бити доступне у току наредне године. Након тога следи акредитација Мере 6, која је намењена развоју руралне инфраструктуре.
О позитивном искуству покретања прерађивачке делатности уз помоћ ИПАРД подршке причао је Митар Деурић из АTOS Fructum-а, док је искуство задруга у овом процесу пренео Никола Котарац из Земљорадничке задруге „Воћар“ Сланкамен.
