Честа питања

Статус подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, у складу са Правилником о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди („Службени гласник РС“, број 132/21), има насељено место на територији општине, односно града или цела територија општине, односно сва насељена места на територији општине која испуњавају бар један од следећих критеријума, и то:

1) налазе се у планинским подручјима на просечној надморској висини од 500 и преко 500 метара, према подацима Републичког геодетског завода;

2) налазе се у границама подручја националног парка одређеним Законом о националним парковима („Службени гласник РС”, број 84/15);

3) налазе се у девастираним подручјима у складу са Уредбом о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину („Службени гласник РС“, број 104/14).

Када је у питању начин одлучивања Управе за аграрна плаћања по поднетим захтевима за коришћење подстицајних средстава разликујемо две ситуације:

1) У случају када је уредбом предвиђено да корисници средстава са Управом за аграрна плаћања закључују уговор, тада се на сва питања о правима, обавезама и одговорностима уговорних страна примењује Закон о облигационим односима. Евентуалне спорове решаваће стварно или месно надлежни Суд.

2) Уколико у самом правилнику није предвиђено закључивање уговора, као начин за регулисање међусобних права и обавеза, Управа за аграрна плаћања као државни огран, при вођењу поступка и одлучивању по захтевима за коришћње подстицајних средстава, поступа по одредбама Закона о општем управном поступку (”Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018). У том смилу, о остваривању права на подстицаје, одлучује директор Управе за аграрна плаћања решењем. Корисник подстицаја који није наменски користио средства као и корисник подстицаја који је средства примио на основу нетачно приказаних података дужан је да врати износ добијених средстава увећан за износ затезне камате, најкасније у року од 30 дана од дана правоснажности решења директора Управе за аграрна плаћања– члан 18. Закона о пољопривреди и руралном развоју („Службени гласник РС“ број 41/2009, 10/2013 . др. закони и 101/2016).

Приврадна друштва се организују у складу са Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015, 44/2018 и 95/2018, 91/2019 и 109/2021).

ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА:

1. ОРТАЧКО ДРУШТВО (ОД)
2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО (КД)
3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО (ОТВОРЕНО И ЗАТВОРЕНО) (АД)
4. ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ (ДОО)

Привредно друштво стиче својство правног лица уношењем података о том друштву у Регистар који се води на начин прописан законом о регистрацији привредних субјеката.

У случајевима када одговарајућа документација није послата или када послата документација садржи одређене недостатке, подносиоцу Захтева упућује се Позив за исправку поднеска, којом се подносилац Захтева обавештава да достави документацију која недостаје или садржи одређене недостатке, како би остварио право на подстицајна средства. Уколико се у процесу администаративне обраде Захтева установи одређени недостатак у погледу документације, корисник ће бити обавештен, упућивањем Позива за исправку поднеска на адресу пријављену у Регистру пољопривредних газдинстава.

Изјава подносиоца захтева може, али није неопходно, да буде оверена код нотара. Својеручан потпис ће бити сасвим довољан. Међутим, код подстицаја за подизање вишегодишњих засада, изјава која се доставља уз захтева мора бити оверена код надлежног органа.

Услови и начин остваривања права на подстицаје, као и образац захтева и форма документације коју је неопходно доставити прописани су правилницима, јавним позивима или конкурсима којима се дефинише спровођење сваке мере понаособ. У начелу, уверења и потврде која се достављају уз захтев за остваривање права на подстицаје не могу бити старија од 30 дана од дана подношења захтева. Сва документа која се достављају уз захтев морају да гласе на подносиоца захтева и прилажу се у оригиналу или овереној копији, ако није прописано другачије.

Правна лица и предузетници се према величини могу разврстати у микро, мала, средња  или  велика  правна  лица,  сагласно критеријумима и граничним вредностима прописаним чланом 6. Закона о рачуноводству (Службени гласник, број 73/2019, 44/2021). Разврставање по величини се врши на основу података о просечном броју запослених, пословном приходу и вредности укупне активе утврђене на датум биланса редовног годишњег финансијског извештаја (РГФИ) и Статистичког извештаја за претходну годину, а утврђена величина се, након верификовања од стране Агенције за привредне регистре, користи за текућу годину.

Новососнована правна лица и предузетници, односно предузетници који су у тој години почели да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, величину, утврђену на основу података из РГФИ за претходну годину. годину и броја месеци пословања, користе за ту и наредну годину.

Народна банка Србије, банке, друштва за осигурање и друштва за реосигурање, даваоци финансијског лизинга, добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, инвестициони фондови, друштва за управљање инвестиционим фондовима, берзе и брокерско – дилерска друштва, платне институције и институције електронског новца, као и факторинг друштва сматрају се великим правним лицима,  непосредно на основу Закона.

Критеријуми за разврставање и граничне вредности које користе правна лица и предузетници утврђени су чланом 6, а за групе правних лица чланом 7. Закона о рачуноводству:

Уколико испуњава најмање два од три наведена критеријума, правно лице и предузетник се разврставају у микро, мало, средње  или  велико правно лице, док се група правних лица (економска целина) разврстава у  малу, средњу  или  велику групу.

Обвезник који не испуњава два од три критеријума за разврставање, већ има различите показателје по сваком од критеријума, разврстава се према следећем:

По Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25) у Регистар се уписује:

– пољопривредно газдинство на којем предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, са седиштем у Републици Србији, обавља: пољопривредну производњу, прераду пољопривредних производа или друге  непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.),

– породично пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, са пребивалиштем у Републици Србији, самостално или заједно са члановима свог домаћинства обавља: пољопривредну производњу или друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.).

Упис породичног пољопривредног газдинства врши се на основу захтева носиоца породичног пољопривредног газдинства, а док се упис пољопривредног газдинства врши се на основу захтева предузетника, односно овлашћеног лица у правном лицу.

Поступак за упис у Регистар покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр (https://eagrar.gov.rs/), који се потписује регистрованом шемом електронске идентификације високог нивоа поузданости, у складу са законом којим се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању и овим правилником.

У Регистар се уписује пољопривредно газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта на територији Републике Србије, a може се уписати и пољопривредно газдинство са мање од 0,5 хектара пољопривредног земљишта, односно, друго земљиште или грађевинска целина на којима се обавља сточарску, виноградарску или повртарску производњу, или обављају други облици пољопривредне производње, као што су узгој рибе, гајење печурака, пужева, пчела и др. прерада пољопривредних производа или друге активности као што су сеоски туризам или стари занати.

Приликом прве регистрације, пољопривредник се изјашњава да ли је његово пољопривредно газдинство комерцијално или некомерцијално породично пољопривредно газдинство.

Лице у радном односу, такође може отворити газдинство и бити носилац породичног пољопривредног газдинства.

Пензионер, такође може отворити газдинство и бити носилац породичног пољопривредног газдинства.

По Правилнику о упису у Регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25) у Регистар се уписује:

– пољопривредно газдинство на којем предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, са седиштем у Републици Србији, обавља: пољопривредну производњу, прераду пољопривредних производа или друге  непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.),

– породично пољопривредно газдинство на којем физичко лице – пољопривредник, са пребивалиштем у Републици Србији, самостално или заједно са члановима свог домаћинства обавља: пољопривредну производњу или друге непољопривредне активности (рурални туризам, стари занати и сл.).

Породично пољопривредно газдинство и пољопривредно газдинство које је уписано у Регистар може да врши обнову регистрације у Регистру сваке године.

Поступак обнове регистрације у Регистру покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у онлајн форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.

Приликом обнове регистрације у Регистру, носилац породичног пољопривредног газдинства, односно овлашћено лице у пољопривредном газдинству преко корисничког налога приступа порталу софтверског решења еАграр, врши преглед података уписаних у Регистар, те електронским путем непосредно у систему врши измену уписаних података који су промењени у односу на стање у Регистру, односно потврђује да уписани подаци нису промењени.

У случају промене статусних података, односно података који се односе на земљишни фонд (врста пољопривредних култура и површинама под пољопривредним културама), промене земљишног поседа и основа коришћења земљишта (катастарска величина и катастарска култура, власништво, закуп и сл.) подносилац захтева за обнову регистрације прилаже одговарајућу документацију.

Електронски образац захтева за обнову регистрације у садржи и поље чијим избором подносилац захтева потврђује да је изршио попуњавање и да подноси захтев за обнову регистрације 

На основу уредно поднетог захтева, Управа електронским путем обавештава субјекат уписа да је успешно извршена обнова регистрације и уписује податак о обнови регистрације у Регистар.

Ради остваривања права на подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, ИПАРД подстицаја пољопривредна газдинства и породична пољопривредна газдинства уписана у Регистар достављају Управи сваку промену података у року од 30 дана од дана настанка промене.
Поступак промене података уписаних у Регистар, покреће се избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.
Приликом промене података уписаних у Регистар, носилац породичног пољопривредног газдинства, односно овлашћено лице у пољопривредном газдинству преко корисничког налога приступа порталу софтверског решења еАграр, врши преглед података уписаних у Регистар, те електронским путем непосредно у систему врши измену уписаних података који су промењени у односу на стање у Регистру, и прилаже одговарајућу документацију.
На основу уредно поднетог захтева, Управа електронским путем обавештава субјекат уписа да је успешно извршена промена података уписаних у Регистар.

Да, могу се матичити у основној селекцијској служби која се не налази у округу у коме је пребивалиште подносиоца захтева. Важно је да Извод из главне матичне евиденције који издаје основна селекцијска служба оверава регионална служба која је задужена за територију на којој је пребивалиште тог подносиоца захтева.

Члан 25 Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016) прописује да се право на подстицај за тов јунади остварује уколико је грло намењено за производњу меса провело у власништву, оносно на газдинству подносиоца захтева најмање 120 дана, након чега је предато кланици или је намењено извозу.

Зaхтeв за остваривање права на подстицаје пoднoси сe пoсeбнo зa свaку врсту товних грлa, с тим дa сe зa исту врсту товних грлa пoднoси један захтев за остваривање права на подстицаје по једном јавном позиву. Зaхтeв за остваривање права на подстицаје пoднoси сe у року одређеном јавним позивом за грла предата кланици или извезена од дана истека рока за подношење захтева по претходном јавном позиву.

У току једне календарске године подстицај у сточарству за тов свиња може да се оствари  за највише 5.000 грла товних свиња по регистрованом пољопривредном газдинству, док за остале врсте животиња ограничење не постоји.

Подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла, поред пољопривредних газдинстава која се дуже време баве сточарском производњом, могу остварити и почетници, односно пољопривредна газдинства која се раније нису бавила овом производњом, већ ове године желе први пут да набаве квалитетна приплодна грла и отпочну производњу.
Легална куповина грла и прелазак животиња са једног на друго пољопривредно газдинство региструје се код ветеринарске станице, у складу са прописима. Тако, када почетници изврше куповину грла, исту пријављују подручној ветеринарској станици и грла прелазе на објекат купца који добија посебан број, тзв ХИД број. Податке о свом сточном фонду и броју објекта у коме држи набављене животиње (ХИД), почетник треба да пријави и у оквиру свог пољопривредног газдинства у Регистру пољопривредних газдинстава (РПГ) код подручне филијале Управе за трезор.
Након реализације инвестиције, за сва грла са педигреом која су набављена почев од 16. октобра прошле године, почетник може поднети захтев за остваривање права на подстицаје за набавку квалитетних приплодних грла Управи за аграрна плаћања у периоду од 1. јула до 15. октобра текуће године.

Нулта контрола је обавезна контрола коју врше пољопривредни инспектори и контрола која се обавља након административне обраде захтева, уколико исти испуњавају све услове прописане конкурсом, а пре доношења решења о прихватању или неприхватању захтева.

Бизнис план (пословни план) представља елаборат (документ) који садржи елементе једног пословног подухвата који намерава да реализује одређено породично пољопривредно газдинство, задруга или предузеће и који омогућава потенцијалним финансијерима и инвеститорима брже разматрање презентираног подухвата и лакше и ефикасније доношење одлуке о евентуалном финансирању, односно учешћу у реализацији тог подухвата.Бизнис план је основни, писани документ породичног газдинства, задруге или предузећа који служи за интерну и екстерну употребу. Интерно, служи члановима газдинства, руководству и запосленима у предузећу или задрузи да континуирано прате, коригују и унапређују пословне процесе у свом пословању, проширују производне капацитете, остварују нове пословне подухвате и, генерално, побољшавају успешност целокупног пословања. Овим документом прецизно се дефинише редослед свих пословних активности. Екстерно, користи потенцијалним зајмодавцима (банкама, фондовима, међународним инвестиционим организацијама, и др) као кључни документ на основу којег се доноси одлука о инвестирању у конкретан пословни подухват или одлука о одобравању средстава за финансирање (кредитирање) предвиђеног подухвата.