Без модерних објеката, механизације, опреме нема напретка у пољопривреди. Осим националних подстицаја, произвођачима су последњих година на располагању и средства из Европске уније. Наредних дана очекује се расписивање до сада највећег конкурса у оквиру ИПАРД пројекта вредног око 60 милиона евра.
Српска пољопривреда није иста као пре десетак година, када је ИПАРД договаран. Многи произвођачи су осавременили производњу, али могућности за додатно унапређење још има. Велибор Савић из Мартинаца је већ на првом конкурсу из ИПАРД пројекта поднео захтев и добио новац за ваљак, цистерну и градњу јаме од 300 кубика за осоку. Вредност улагања била је око 26 милиона динара.
Савић каже да је комплетна реализација трајала око годину дана.
„Шест месеци после захтева чекали смо одобрење министарства за наш пројекат. Када смо одобрење добили, кренули смо одмах у изградњу осочне јаме. Набавка механизације је ишла брзо, тако да смо сада те стандарде ЕУ задовољили око лагера стајњака и можемо да идемо даље у инвестиције на фарми“, наводи Савић.
Новац из европских фондова помогао је Влади Живановићу да освоји нова тржишта.
„Нова линија за паковање чајева купљена средствима ИПАРД-а, омогућила нам је извоз у неколико земаља ЕУ и Америку“, напомиње Влада Живановић, власник предузећа „Јадар пак“ из Осечине.
„Агенција је препознала да наш производни програм има перспективу и без проблема смо добили средства. Процедура је уобичајена, уз потребну документацију. Имамо у плану изградњу хладњаче и сушаре за воће и биље и поново ћемо конкурисати“, додаје Живановић.
Наредних дана очекује се расписивање до сада највећег конкурса. Произвођачима ће на располагању бити око 60 милиона евра, које ће моћи да искористе за набавку физичке имовине пољопривредних газдинстава.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић указује да још има доста потешкоћа у погледу допуна захтева и консултантских кућа које раде са пољопривредницима.
„Не могу ја да им одређујем кога ће они да изаберу за консултанта. Наше је да их провучемо кроз цео поступак. Имаћемо једну новину, а то је да ћемо одобравати авансно плаћање од 50 одсто“, истиче Недимовић.
Према његовим речима, то ће умногоме допринети брзини реализације инвестиција у српску пољопривреду. „Кад добијеш решење, добићеш 50 одсто унапред, па кад реализујеш преосталих педесет“, наводи Недимовић.
Интересовање пољопривредника за програме ИПАРД-а расте. Прошле године одобрено је 320 захтева, а две године раније само 20. Средства Европске уније произвођачи у Србији су користили за набавку трактора, модернизацију опреме за прераду и паковање, изградњу објеката и развој сеоског туризма.