Друга по реду ИПАРД инфо сесија посвећена почетку имплементације новог ИПАРД програмског циклуса одржана је данас у просторијама ЕУ инфо поинта у Нишу. Потенцијални корисници из региона Јужне и Источне Србије имали су прилику да сазнају више о могућностима које им ИПАРД програм ставља на располагање и да поставе конкретна питања представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Делегације Европске уније у Србији. Посебна пажња била је посвећена Мери 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у оквиру које је у средином фебруара објављен и први јавни позив за изградњу и опремање објеката и подизање производних засада воћа и матичних засада воћа и грожђа.
Андреј Папић, пројектни менаџер Делегације Европске уније у Србији, нагласио је да се у оквиру Инструмента за предприступну помоћ ИПА III за период 2021-2027, налази и посебан програм ИПАРД III за подршку у области руралног развоја.
„За овај седмогодишњи програмски циклус ЕУ је за спровођење ИПАРД III програма определила 288 милиона евра, што ће са доприносом Републике Србије од око 90 милиона евра, као и приватним доприносом корисника, обезбедити инвестициони замах у сектору пољопривреде и руралног развоја од преко 580 милиона евра“, рекао је Папић и додао да је ово јединствен Програм преко кога се средства исплаћују у виду бесповратне помоћи крајњим корисницима за набавку опреме, механизације и изградњу објеката за унапређење процеса производње и повећање конкурентности. Додао је да се ИПАРД програм спроводи кроз индиректно управљање и да га реализују институције Републике Србије, које су прошле процес акредитације. До сада је крајњим корисницима исплаћено преко 100 милиона евра бесповратне подршке.
О новим мерама и новинама које је донео ИПАРД III програмски цилкус, говорио је Растко Ценић из Одељења за управљање ИПАРД програмом – ИПАРД Управљачко тело.
„Испуњеност неопходних стандарда и посебних услова који се односе на сектор производње ће се посматрати на крају инвестиције. Имамо и нове секторе, а листа прихватљивих инвестиција и трошкова је широко постављена и обухвата готово све објекте, машине и механизацију неопходне за пољопривредну производњу и прераду, сем житних комбајна. На овај начин смо отворили пут већем броју корисника ка ИПАРД подршци и могућност увођења нових технологија и пољопривредних пракси у прихватљиве инвестиције. Већ су у оквиру Мере 1 уведене нове инвестиције попут специјализованих возила и дронова“, рекао је Ценић и представио нови правилник за спровођење Мере 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, као и први јавни позив у оквиру ове мере, намењен инвестицијама у изградњу и опремање објеката у примарној пољопривредној производњи и подизање производних засада воћа и матичних засада воћа и грожђа. Ценић је присутне упутио и на Индикативни план јавних позива објављен на сајту Управе за аграрна плаћања и Министарства пољопривреде.
Наташа Пантић, начелница Одељења за одобравање пројеката из програма међународних подстицаја пољопривредне политике Управе за аграрна плаћања – ИПАРД агенције, додала је да наведени план јавних позива садржи неопходне детаље о предстојећим позивима и временски оквир на основу кога подносиоци треба добро да испланирају своје даље кораке.
„Кључ је у јасном плану и доброј самопроцени, након чега корисници треба да одаберу форму подршке и да припреме што потпунији захтев за одобравање пројекта“, додала је Пантић и скренула пажњу да је једна од честих грешака пољопривредника подношење некомплетне пројектне документације. Додала је да је ИПАРД агенција искористила досадашња искуства у спровођењу програма како би у текућем ИПАРД циклусу што више поједноставила процедуру остваривања права на подстицај (где год то регулативни оквир дозвољава), смањила документацију коју корисник доставља, убрзала процес обраде захтева и олакшала пољопривредницима приступ средствима ЕУ.
„Приступ је промењен у циљу што већег отварања ИПАРД програма“, закључила је Наташа.
Биљана Исаковић из Сектора за одобравање плаћања подстицаја је потенцијалне кориснике упутила у могућност авансне исплате средстава, као и на одговор ИПАРД оперативне структуре на тржишне промена кроз увођење индексације одобреног подстицаја.
„Новина ИПАРД III програмског цикуса је да се неће вршити провера порекла робе и да ће се критеријуми на на основу којих је подносилац остварио бодове и предност у процесу бодовања и рангирања проверавати и у фази одобравања коначне исплате“, рекла је Исаковић и упозорила на неопходност поштовања прописаних рокова и на усклађеност складишних капацитета објеката са обимом биљне производње.
Емилија Ракић, из Сектора за контролу на лицу места Управе за аграрна плаћања – ИПАРД агенције, појаснила је начин пријаве скривених радова и најавила ширу употребу алтернативних метода контроле на лицу места, које су се у претходном циклусу примењивале за одређене врсте инвестиција. Нагласила је да су на терену махом примећене техничке грешке које се дају лако исправити и дала практичне савете на који начин да се корисници ефикасно припреме за најављену контролу на лицу места.
„Пре свега треба имати у виду да инвестиција која је реализована, треба и да буде у функцији у време контроле на лицу места пре исплате средстава. Када набавите неку опрему, машину и слично, треба одмах и да је користите или припремите за употребу у зависности од сезоне радова“, рекла је Емилија и подсетила кориснике да у периоду од пет година након исплате треба да испуњавају прописане минимуме производње, а раст производње изван прописаних максимума је у ствари и пожељан.