Česta pitanja

Status područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS“, broj 132/21), ima naseljeno mesto na teritoriji opštine, odnosno grada ili cela teritorija opštine, odnosno sva naseljena mesta na teritoriji opštine koja ispunjavaju bar jedan od sledećih kriterijuma, i to:

1) nalaze se u planinskim područjima na prosečnoj nadmorskoj visini od 500 i preko 500 metara, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda;

2) nalaze se u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima („Službeni glasnik RS”, broj 84/15);

3) nalaze se u devastiranim područjima u skladu sa Uredbom o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 104/14).

Kada je u pitanju način odlučivanja Uprave za agrarna plaćanja po podnetim zahtevima za korišćenje podsticajnih sredstava razlikujemo dve situacije:

1) U slučaju kada je uredbom predviđeno da korisnici sredstava sa Upravom za agrarna plaćanja zaključuju ugovor, tada se na sva pitanja o pravima, obavezama i odgovornostima ugovornih strana primenjuje Zakon o obligacionim odnosima. Eventualne sporove rešavaće stvarno ili mesno nadležni Sud.

2) Ukoliko u samom pravilniku nije predviđeno zaključivanje ugovora, kao način za regulisanje međusobnih prava i obaveza, Uprava za agrarna plaćanja kao državni ogran, pri vođenju postupka i odlučivanju po zahtevima za korišćnje podsticajnih sredstava, postupa po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 95/2018). U tom smilu, o ostvarivanju prava na podsticaje, odlučuje direktor Uprave za agrarna plaćanja rešenjem. Korisnik podsticaja koji nije namenski koristio sredstva kao i korisnik podsticaja koji je sredstva primio na osnovu netačno prikazanih podataka dužan je da vrati iznos dobijenih sredstava uvećan za iznos zatezne kamate, najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja direktora Uprave za agrarna plaćanja– član 18. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“ broj 41/2009, 10/2013 . dr. zakoni i 101/2016).

Privradna društva se organizuju u skladu sa Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018, 91/2019 i 109/2021).

PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA:

1. ORTAČKO DRUŠTVO (OD)
2. KOMANDITNO DRUŠTVO (KD)
3. AKCIONARSKO DRUŠTVO (OTVORENO I ZATVORENO) (AD)
4. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU (DOO)

Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar koji se vodi na način propisan zakonom o registraciji privrednih subjekata.

U slučajevima kada odgovarajuća dokumentacija nije poslata ili kada poslata dokumentacija sadrži određene nedostatke, podnosiocu Zahteva upućuje se Poziv za ispravku podneska, kojom se podnosilac Zahteva obaveštava da dostavi dokumentaciju koja nedostaje ili sadrži određene nedostatke, kako bi ostvario pravo na podsticajna sredstva. Ukoliko se u procesu administarativne obrade Zahteva ustanovi određeni nedostatak u pogledu dokumentacije, korisnik će biti obavešten, upućivanjem Poziva za ispravku podneska na adresu prijavljenu u Registru poljoprivrednih gazdinstava.

Izjava podnosioca zahteva može, ali nije neophodno, da bude overena kod notara. Svojeručan potpis će biti sasvim dovoljan. Međutim, kod podsticaja za podizanje višegodišnjih zasada, izjava koja se dostavlja uz zahteva mora biti overena kod nadležnog organa.

Uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje, kao i obrazac zahteva i forma dokumentacije koju je neophodno dostaviti propisani su pravilnicima, javnim pozivima ili konkursima kojima se definiše sprovođenje svake mere ponaosob. U načelu, uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje ne mogu biti starija od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako nije propisano drugačije.

Pravna lica i preduzetnici se prema veličini mogu razvrstati u mikro, mala, srednja  ili  velika  pravna  lica,  saglasno kriterijumima i graničnim vrednostima propisanim članom 6. Zakona o računovodstvu (Službeni glasnik, broj 73/2019, 44/2021). Razvrstavanje po veličini se vrši na osnovu podataka o prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja (RGFI) i Statističkog izveštaja za prethodnu godinu, a utvrđena veličina se, nakon verifikovanja od strane Agencije za privredne registre, koristi za tekuću godinu.

Novososnovana pravna lica i preduzetnici, odnosno preduzetnici koji su u toj godini počeli da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, veličinu, utvrđenu na osnovu podataka iz RGFI za prethodnu godinu. godinu i broja meseci poslovanja, koriste za tu i narednu godinu.

Narodna banka Srbije, banke, društva za osiguranje i društva za reosiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicioni fondovi, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko – dilerska društva, platne institucije i institucije elektronskog novca, kao i faktoring društva smatraju se velikim pravnim licima,  neposredno na osnovu Zakona.

Kriterijumi za razvrstavanje i granične vrednosti koje koriste pravna lica i preduzetnici utvrđeni su članom 6, a za grupe pravnih lica članom 7. Zakona o računovodstvu:

Ukoliko ispunjava najmanje dva od tri navedena kriterijuma, pravno lice i preduzetnik se razvrstavaju u mikro, malo, srednje  ili  veliko pravno lice, dok se grupa pravnih lica (ekonomska celina) razvrstava u  malu, srednju  ili  veliku grupu.

Obveznik koji ne ispunjava dva od tri kriterijuma za razvrstavanje, već ima različite pokazatelje po svakom od kriterijuma, razvrstava se prema sledećem:

Po Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS“, broj 25) u Registar se upisuje:

– poljoprivredno gazdinstvo na kojem preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, sa sedištem u Republici Srbiji, obavlja: poljoprivrednu proizvodnju, preradu poljoprivrednih proizvoda ili druge  nepoljoprivredne aktivnosti (ruralni turizam, stari zanati i sl.),

– porodično poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik, sa prebivalištem u Republici Srbiji, samostalno ili zajedno sa članovima svog domaćinstva obavlja: poljoprivrednu proizvodnju ili druge nepoljoprivredne aktivnosti (ruralni turizam, stari zanati i sl.).

Upis porodičnog poljoprivrednog gazdinstva vrši se na osnovu zahteva nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a dok se upis poljoprivrednog gazdinstva vrši se na osnovu zahteva preduzetnika, odnosno ovlašćenog lica u pravnom licu.

Postupak za upis u Registar pokreće se izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u online formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar (https://eagrar.gov.rs/), koji se potpisuje registrovanom šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju i ovim pravilnikom.

U Registar se upisuje poljoprivredno gazdinstvo sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, a može se upisati i poljoprivredno gazdinstvo sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno, drugo zemljište ili građevinska celina na kojima se obavlja stočarsku, vinogradarsku ili povrtarsku proizvodnju, ili obavljaju drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, kao što su uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr. prerada poljoprivrednih proizvoda ili druge aktivnosti kao što su seoski turizam ili stari zanati.

Prilikom prve registracije, poljoprivrednik se izjašnjava da li je njegovo poljoprivredno gazdinstvo komercijalno ili nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Lice u radnom odnosu, takođe može otvoriti gazdinstvo i biti nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Penzioner, takođe može otvoriti gazdinstvo i biti nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Po Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS“, broj 25) u Registar se upisuje:

– poljoprivredno gazdinstvo na kojem preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, sa sedištem u Republici Srbiji, obavlja: poljoprivrednu proizvodnju, preradu poljoprivrednih proizvoda ili druge  nepoljoprivredne aktivnosti (ruralni turizam, stari zanati i sl.),

– porodično poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik, sa prebivalištem u Republici Srbiji, samostalno ili zajedno sa članovima svog domaćinstva obavlja: poljoprivrednu proizvodnju ili druge nepoljoprivredne aktivnosti (ruralni turizam, stari zanati i sl.).

Porodično poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar može da vrši obnovu registracije u Registru svake godine.

Postupak obnove registracije u Registru pokreće se izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar.

Prilikom obnove registracije u Registru, nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno ovlašćeno lice u poljoprivrednom gazdinstvu preko korisničkog naloga pristupa portalu softverskog rešenja eAgrar, vrši pregled podataka upisanih u Registar, te elektronskim putem neposredno u sistemu vrši izmenu upisanih podataka koji su promenjeni u odnosu na stanje u Registru, odnosno potvrđuje da upisani podaci nisu promenjeni.

U slučaju promene statusnih podataka, odnosno podataka koji se odnose na zemljišni fond (vrsta poljoprivrednih kultura i površinama pod poljoprivrednim kulturama), promene zemljišnog poseda i osnova korišćenja zemljišta (katastarska veličina i katastarska kultura, vlasništvo, zakup i sl.) podnosilac zahteva za obnovu registracije prilaže odgovarajuću dokumentaciju.

Elektronski obrazac zahteva za obnovu registracije u sadrži i polje čijim izborom podnosilac zahteva potvrđuje da je izršio popunjavanje i da podnosi zahtev za obnovu registracije 

Na osnovu uredno podnetog zahteva, Uprava elektronskim putem obaveštava subjekat upisa da je uspešno izvršena obnova registracije i upisuje podatak o obnovi registracije u Registar.

Radi ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, IPARD podsticaja poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar dostavljaju Upravi svaku promenu podataka u roku od 30 dana od dana nastanka promene.
Postupak promene podataka upisanih u Registar, pokreće se izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u online formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar.
Prilikom promene podataka upisanih u Registar, nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno ovlašćeno lice u poljoprivrednom gazdinstvu preko korisničkog naloga pristupa portalu softverskog rešenja eAgrar, vrši pregled podataka upisanih u Registar, te elektronskim putem neposredno u sistemu vrši izmenu upisanih podataka koji su promenjeni u odnosu na stanje u Registru, i prilaže odgovarajuću dokumentaciju.
Na osnovu uredno podnetog zahteva, Uprava elektronskim putem obaveštava subjekat upisa da je uspešno izvršena promena podataka upisanih u Registar.

Da, mogu se matičiti u osnovnoj selekcijskoj službi koja se ne nalazi u okrugu u kome je prebivalište podnosioca zahteva. Važno je da Izvod iz glavne matične evidencije koji izdaje osnovna selekcijska služba overava regionalna služba koja je zadužena za teritoriju na kojoj je prebivalište tog podnosioca zahteva.

Član 25 Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS“, br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016) propisuje da se pravo na podsticaj za tov junadi ostvaruje ukoliko je grlo namenjeno za proizvodnju mesa provelo u vlasništvu, onosno na gazdinstvu podnosioca zahteva najmanje 120 dana, nakon čega je predato klanici ili je namenjeno izvozu.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi jedan zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje po jednom javnom pozivu. Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se u roku određenom javnim pozivom za grla predata klanici ili izvezena od dana isteka roka za podnošenje zahteva po prethodnom javnom pozivu.

U toku jedne kalendarske godine podsticaj u stočarstvu za tov svinja može da se ostvari  za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, dok za ostale vrste životinja ograničenje ne postoji.

Podsticaje za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, pored poljoprivrednih gazdinstava koja se duže vreme bave stočarskom proizvodnjom, mogu ostvariti i početnici, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja se ranije nisu bavila ovom proizvodnjom, već ove godine žele prvi put da nabave kvalitetna priplodna grla i otpočnu proizvodnju.
Legalna kupovina grla i prelazak životinja sa jednog na drugo poljoprivredno gazdinstvo registruje se kod veterinarske stanice, u skladu sa propisima. Tako, kada početnici izvrše kupovinu grla, istu prijavljuju područnoj veterinarskoj stanici i grla prelaze na objekat kupca koji dobija poseban broj, tzv HID broj. Podatke o svom stočnom fondu i broju objekta u kome drži nabavljene životinje (HID), početnik treba da prijavi i u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva u Registru poljoprivrednih gazdinstava (RPG) kod područne filijale Uprave za trezor.
Nakon realizacije investicije, za sva grla sa pedigreom koja su nabavljena počev od 16. oktobra prošle godine, početnik može podneti zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku kvalitetnih priplodnih grla Upravi za agrarna plaćanja u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Nulta kontrola je obavezna kontrola koju vrše poljoprivredni inspektori i kontrola koja se obavlja nakon administrativne obrade zahteva, ukoliko isti ispunjavaju sve uslove propisane konkursom, a pre donošenja rešenja o prihvatanju ili neprihvatanju zahteva.

Biznis plan (poslovni plan) predstavlja elaborat (dokument) koji sadrži elemente jednog poslovnog poduhvata koji namerava da realizuje određeno porodično poljoprivredno gazdinstvo, zadruga ili preduzeće i koji omogućava potencijalnim finansijerima i investitorima brže razmatranje prezentiranog poduhvata i lakše i efikasnije donošenje odluke o eventualnom finansiranju, odnosno učešću u realizaciji tog poduhvata.Biznis plan je osnovni, pisani dokument porodičnog gazdinstva, zadruge ili preduzeća koji služi za internu i eksternu upotrebu. Interno, služi članovima gazdinstva, rukovodstvu i zaposlenima u preduzeću ili zadruzi da kontinuirano prate, koriguju i unapređuju poslovne procese u svom poslovanju, proširuju proizvodne kapacitete, ostvaruju nove poslovne poduhvate i, generalno, poboljšavaju uspešnost celokupnog poslovanja. Ovim dokumentom precizno se definiše redosled svih poslovnih aktivnosti. Eksterno, koristi potencijalnim zajmodavcima (bankama, fondovima, međunarodnim investicionim organizacijama, i dr) kao ključni dokument na osnovu kojeg se donosi odluka o investiranju u konkretan poslovni poduhvat ili odluka o odobravanju sredstava za finansiranje (kreditiranje) predviđenog poduhvata.