Конференција Agro Belgrade 2021. одржана је крајем протекле недеље на Београдском сајму уз учешће министра пољопривреде Бранислава Недимовића и београдског секретара за пољопривреду Милинка Величковића.
Министар Недимовић је изразио задовољство због одржавања овог скупа упркос пандемији, додавши да пољопривреда својим резултатима заслужује пажњу.
“Суфицит у агробизнису био је 1,8 милијарди долара и то је од изузетног значаја за нашу земљу. Пре пет година тај извоз је био негде око 2,5 милијарде, тако да је дошло до раста од скоро 70 одсто”, истакао је министар и додао да су ове манифестације само још један начин да се покаже шта то српски пољопривредни произвођачи могу.
У стручном делу конференције разговарано је о перспективама извозних тржишта воћа и поврћа, потенцијалу јабучастог и коштичавог воћа и садног матаријала, моделима финансирања агробизниса у Србији у 2021. и напредним технологијама у воћарству и повртарству.
Посебно је важно информисати људе о моделима финансирања у агробизнису, с обзиром да подстицаји постоје и недовољно користе. У овом делу конференције учествовала је и директорка Управе за Аграрна плаћања, Биљана Петровић, која је том приликом истакла да се сви подстицаји који се опредељени националним буџетом и буџетом ЕУ исплаћују преко Управе за Аграрна плаћања, где у току године стигне велики број захтева, које треба обрадити и исплатити пољоприврдницима.
,,У 2020. години исплатили смо 11 милијарди динара за подстицаје инвестицијама у набавку механизације и опреме, као и у изградњу објеката намењених пољопривредној производњи и преради. То је био највећи износ постицаја који је исплаћен у последних неколико година. Подстицајни програми се спроводе по принципу рефудације уложених средстава и то у висини 50 до 65%, у зависности на којој територији пољопривредници раде. Ове године настављамо да радимо и даље подстичемо агробизнис“, истакла је Петровићева и додала да ће се и ове године спроводити програм кредитне подршке кроз субвенционисање кредитне стопе.
„Овај програм спроводимо у сарадњи са банкама, како би пољопривредницима омогућили да са нижом каматном стопом а набаве механизацију. Прошле године је уз помоћ ове подршке исплаћено 17 милијарди динара кредита. Кредити за ликвидност су били заступљени са 82% што је помогло пољопривредницима да премосте недостатак „живог новца“ у време пандемије“, рекла је Биљана Петровић и додала да је каматна стопа за ове динарске кредите била 1%, са роком отплате до 36 месеци. Најавила је и да ускоро креће реализација пројекта који Минсистарство пољопривреде спроводи у сарадњи са Светском банком.
„Реч је о озбиљном пројекту, на коме се дуго радило, и очекујемо добре резултате. Имамо јак тим у целом овом пројекту, и очекујемо да он буде атрактиван пољопривредницима, посебно ако се има у виду да се спроводи по основу одобреног пројекта (предрачуна), а подстицај исплаћује пре реализације“, рекла је Петровићева.
Пројекат Светске банке за унапређење конкурентности пољопривреде Републике Србије ће у 2021. години омогућити повољне кредите за пољопривредну производњу уз део бесповратних средстава по принципу: учешће корисника 10% од вредности прихватљивих инвестиција, пословне банке обезбеђују 40% кроз кредитирање пољопривредника и осталих 50% су бесповратна средства обезбеђена из зајма Светске Банке.
„У току су опсежне припреме за почетак имплементације програма које подразумевају рад на изради правилника, оперативног упутства за Саветодавне и стручне службе и банке, као и водича за фармере. Први јавни позиви за остваривање права на подстицај очекују се у априлу 2021. године“, рекао је Ненад Бркић са Пројекта Свесте банке.
Програм ће мањим и средњим али комерцијално оријентисаним газдинствима значајно олакшати могућности коришћења подстицаја јер не морају да предфинансирају инвестицију већ у реализацију инвестиције улазе тек након одобравања пројекта и средстава. Пројекат Светске банке за унапређење конкурентности пољопривреде Републике Србије се спроводи на основу кредитних средстава које је Светска банка одобрила. Акценат програма је подршка развоју одрживе пољопривредне производње.
”Ми смо последњих седам година озбиљно и одговорно приступили агро сектору коме нудимо све облике финансирања. Посебан акценат смо дали на финансирање опреме и куповину земљишта. Уз сарадњу са великим дистрибутерима у прилици смо да пружимо квалитетнију подршку пољопривредницима. Интеграцијом са Комерцијалном банком ми ћемо постати банка број један што се тиче пољопривреде а свакако ћемо подржати иницијативу Министарства пољопривреде и Светске банке“, рекао је Бранко Грегановић, председник НЛБ банке и додао да финансирање пољопривреде у значајној мери зависи и од државе а то се у претходној години итекако види. Грегановић је закључио да НЛБ банка може у сарадњи са локалним и националним нивоима власти помоћи пољопривредницима да лакше дођу до средстава и испуњавањавања услова који им на први” поглед можда нису достижни.”
Урбана или пољопривреда на рубовима великих градова је светски тренд, а Београд је међу ретким градовима који се могу похвалити зеленим појасом који чие стотинак села. Град Београд подстиче развој пољопривреде кроуз подршку од готово 80 процената уложених средстава.
„Из буџета Београда се и ове године за пољопривреднике издваја 180 милиона динара за 4 јавна позива. Највише интересовања су у претходном приоду показали воћари и повртари. Оно шта задржавамо и ове године су и обуке из области воћарства, пчеларства и органске производње. Пратећи националне подстицаје, увели смо подршку за набавку 30 грла оваца и коза, а на основу трибина смо одлучили да проширимо и листу прихватљивих подстицаја машнама за резидбу воћа“, наводи Драгана Степановић, Управа за пољопривреду града Београда.