Konferencija Agro Belgrade 2021. održana je krajem protekle nedelje na Beogradskom sajmu uz učešće ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i beogradskog sekretara za poljoprivredu Milinka Veličkovića.
Ministar Nedimović je izrazio zadovoljstvo zbog održavanja ovog skupa uprkos pandemiji, dodavši da poljoprivreda svojim rezultatima zaslužuje pažnju.
“Suficit u agrobiznisu bio je 1,8 milijardi dolara i to je od izuzetnog značaja za našu zemlju. Pre pet godina taj izvoz je bio negde oko 2,5 milijarde, tako da je došlo do rasta od skoro 70 odsto”, istakao je ministar i dodao da su ove manifestacije samo još jedan način da se pokaže šta to srpski poljoprivredni proizvođači mogu.
U stručnom delu konferencije razgovarano je o perspektivama izvoznih tržišta voća i povrća, potencijalu jabučastog i koštičavog voća i sadnog matarijala, modelima finansiranja agrobiznisa u Srbiji u 2021. i naprednim tehnologijama u voćarstvu i povrtarstvu.
Posebno je važno informisati ljude o modelima finansiranja u agrobiznisu, s obzirom da podsticaji postoje i nedovoljno koriste. U ovom delu konferencije učestvovala je i direktorka Uprave za Agrarna plaćanja, Biljana Petrović, koja je tom prilikom istakla da se svi podsticaji koji se opredeljeni nacionalnim budžetom i budžetom EU isplaćuju preko Uprave za Agrarna plaćanja, gde u toku godine stigne veliki broj zahteva, koje treba obraditi i isplatiti poljoprivrdnicima.
,,U 2020. godini isplatili smo 11 milijardi dinara za podsticaje investicijama u nabavku mehanizacije i opreme, kao i u izgradnju objekata namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji i preradi. To je bio najveći iznos posticaja koji je isplaćen u poslednih nekoliko godina. Podsticajni programi se sprovode po principu refudacije uloženih sredstava i to u visini 50 do 65%, u zavisnosti na kojoj teritoriji poljoprivrednici rade. Ove godine nastavljamo da radimo i dalje podstičemo agrobiznis“, istakla je Petrovićeva i dodala da će se i ove godine sprovoditi program kreditne podrške kroz subvencionisanje kreditne stope.
„Ovaj program sprovodimo u saradnji sa bankama, kako bi poljoprivrednicima omogućili da sa nižom kamatnom stopom a nabave mehanizaciju. Prošle godine je uz pomoć ove podrške isplaćeno 17 milijardi dinara kredita. Krediti za likvidnost su bili zastupljeni sa 82% što je pomoglo poljoprivrednicima da premoste nedostatak „živog novca“ u vreme pandemije“, rekla je Biljana Petrović i dodala da je kamatna stopa za ove dinarske kredite bila 1%, sa rokom otplate do 36 meseci. Najavila je i da uskoro kreće realizacija projekta koji Minsistarstvo poljoprivrede sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom.
„Reč je o ozbiljnom projektu, na kome se dugo radilo, i očekujemo dobre rezultate. Imamo jak tim u celom ovom projektu, i očekujemo da on bude atraktivan poljoprivrednicima, posebno ako se ima u vidu da se sprovodi po osnovu odobrenog projekta (predračuna), a podsticaj isplaćuje pre realizacije“, rekla je Petrovićeva.
Projekat Svetske banke za unapređenje konkurentnosti poljoprivrede Republike Srbije će u 2021. godini omogućiti povoljne kredite za poljoprivrednu proizvodnju uz deo bespovratnih sredstava po principu: učešće korisnika 10% od vrednosti prihvatljivih investicija, poslovne banke obezbeđuju 40% kroz kreditiranje poljoprivrednika i ostalih 50% su bespovratna sredstva obezbeđena iz zajma Svetske Banke.
„U toku su opsežne pripreme za početak implementacije programa koje podrazumevaju rad na izradi pravilnika, operativnog uputstva za Savetodavne i stručne službe i banke, kao i vodiča za farmere. Prvi javni pozivi za ostvarivanje prava na podsticaj očekuju se u aprilu 2021. godine“, rekao je Nenad Brkić sa Projekta Sveste banke.
Program će manjim i srednjim ali komercijalno orijentisanim gazdinstvima značajno olakšati mogućnosti korišćenja podsticaja jer ne moraju da predfinansiraju investiciju već u realizaciju investicije ulaze tek nakon odobravanja projekta i sredstava. Projekat Svetske banke za unapređenje konkurentnosti poljoprivrede Republike Srbije se sprovodi na osnovu kreditnih sredstava koje je Svetska banka odobrila. Akcenat programa je podrška razvoju održive poljoprivredne proizvodnje.
”Mi smo poslednjih sedam godina ozbiljno i odgovorno pristupili agro sektoru kome nudimo sve oblike finansiranja. Poseban akcenat smo dali na finansiranje opreme i kupovinu zemljišta. Uz saradnju sa velikim distributerima u prilici smo da pružimo kvalitetniju podršku poljoprivrednicima. Integracijom sa Komercijalnom bankom mi ćemo postati banka broj jedan što se tiče poljoprivrede a svakako ćemo podržati inicijativu Ministarstva poljoprivrede i Svetske banke“, rekao je Branko Greganović, predsednik NLB banke i dodao da finansiranje poljoprivrede u značajnoj meri zavisi i od države a to se u prethodnoj godini itekako vidi. Greganović je zaključio da NLB banka može u saradnji sa lokalnim i nacionalnim nivoima vlasti pomoći poljoprivrednicima da lakše dođu do sredstava i ispunjavanjavanja uslova koji im na prvi” pogled možda nisu dostižni.”
Urbana ili poljoprivreda na rubovima velikih gradova je svetski trend, a Beograd je među retkim gradovima koji se mogu pohvaliti zelenim pojasom koji čie stotinak sela. Grad Beograd podstiče razvoj poljoprivrede krouz podršku od gotovo 80 procenata uloženih sredstava.
„Iz budžeta Beograda se i ove godine za poljoprivrednike izdvaja 180 miliona dinara za 4 javna poziva. Najviše interesovanja su u prethodnom priodu pokazali voćari i povrtari. Ono šta zadržavamo i ove godine su i obuke iz oblasti voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje. Prateći nacionalne podsticaje, uveli smo podršku za nabavku 30 grla ovaca i koza, a na osnovu tribina smo odlučili da proširimo i listu prihvatljivih podsticaja mašnama za rezidbu voća“, navodi Dragana Stepanović, Uprava za poljoprivredu grada Beograda.