Nova strategija poljoprivrede do 2034: Više podrške organskoj proizvodnji, pčelarstvu i mladima
U okviru javne rasprave o Predlog strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine, danas je u Beogradu održan okrugli sto. Tom prilikom predstavljen je Predlog nove strategije, a prof. dr Tatjana Brankov, posebni savetnik ministra, ukazala je na ključne izmene predviđene ovim dokumentom.
Ona je istakla da je struktura Predloga strategije u potpunosti usklađena sa zakonskim okvirom i da su definisani vizija, opšti cilj i šest posebnih ciljeva razvoja sektora poljoprivrede i ruralnih područja.
„Javne konsultacije su već sprovedene u decembru 2025. godine, a nacrt je razmatran i na sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument. Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedbi, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen“, navela je Brankov.
Prema njenim rečima, javna rasprava traje do 30. marta 2026. godine i svi zainteresovani imaju mogućnost da dostave svoje predloge i sugestije.
Brankov je naglasila da se jedna od najvažnijih izmena odnosi na organsku proizvodnju, čija je uloga značajno osnažena, kao i na razvoj bio-distrikata.
„Organska proizvodnja je sada jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, biodiverzitetom, javnim zdravljem i ruralnim razvojem. Razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim prostorima kao i veće uključivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva“, istakla je ona.
Govoreći o drugim segmentima, Brankov je ukazala na značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i na unapređenje politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD.
Posebna pažnja, kako je navela, posvećena je pčelarstvu, sa ciljem očuvanja zdravlja pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava.
„Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda“, dodala je Brankov.
Ona je naglasila da su u strategiju uvrštene i mere za očuvanje autohtonih rasa, podrška mladima u poljoprivredi, razvoj stočarstva i unapređenje direktne prodaje proizvoda „sa praga“.
„Takođe, predloženo je osnivanje Saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma, kao i dalje unapređenje vodoprivrede, posebno u kontekstu upravljanja vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova.“
Brankov je ukazala da određeni predlozi nisu prihvaćeni, pre svega oni koji se odnose na detaljne finansijske i regulatorne mehanizme, jer strategija predstavlja okvirni dokument, dok će se konkretne mere razrađivati kroz posebne programe i zakonska rešenja.
„Ulazimo u drugu fazu javne rasprave i nastavićemo da pažljivo analiziramo sve pristigle predloge“, poručila je ona.
U nastavku diskusije, učesnici su ocenili da je nacrt strategije sveobuhvatniji u odnosu na prethodne, ali su ukazali na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno u sektoru proizvodnje mleka i položaja malih proizvođača.
Vest i fotografije preuzeti sa veb sajta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (minpolj.gov.rs)